Одувек
је црква прослављала Пресвету Богородицу као покровитељку и заштитницу
рода хришћанскога, која својим ходатајственим молитвама умилостивљава
Бога према нама грешнима. Безброј пута показала се очигледно
помоћ Пресвете Богородице како појединцима тако и народима, како
у миру тако и у рату, како у монашким пустињама, тако и у многољудним
градовима. Догађај који црква данас спомиње и празнује, доказује
само то постојано покровитељство Пресвете Богородице над родом
хришћанским. У време цара Лава Мудрога (или Философа) 1/14. октобра
1911. године било је свеноћно бдење у Богородичиној
цркви Влахерне у Цариграду. Народа је била пуна црква. У позадини
цркве стајао је св. Андреј Јуродиви са својим учеником Епифанијем.
У четврти сат ноћи појави се пресвета Богородица изнад народа
са распростртим омофором на рукама, као да том одећом покриваше
народ. Беше обучена у златокрасну порфиру и сва блисташе у неисказаном
сјају, окружена апостолима, светитељима, мученицима и девицама.
Св. Андреј видећи то јављање, показа руком епифанију блаженом,
и упита га: ''Видиш ли, брате, Царицу и госпођу над свим, како
се моли за сав свет?'' Одговори Епифаније: ''Видим, оче, и ужасавам
се!''. Због тога се установи ово празновање, да нас подсети како
на тај догађај, тако и на стално покровитељство Пресвете Богородице,
кад год ми то покровитељство, тај покров њен молитвено иштемо
у невољама.
ТРОПАР ПОКРОВА ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ
Данас
као православни људи светло празнујемо, осењени Твојим Богомати
доласком, и гледајући Твој пречисти лик, умилно говоримо: закрили
нас славним Твојим покровом и избави нас од свакога зла, молећи
Сина Твога Христа Бога нашега, да спасе душе наше.